Draga Taro,

Ova knjižica stihova nastala je kao posledica zapisivanja raznih misli vezanih za tvoju prvu godinu. Neka zato bude uspomena na sitnice i krupnice, probleme i radosti iz ovog perioda.  Znaj, divna si inspiracija!

Voli te mama 

Odakle sam ja?

Pelena iz Švedske,

suknja iz Engleske,

a sad iz Nemačke

 stigoše igračke.

Sve mi je to jasno,

 al digla se galama

odakle sam ja,

ne reče mi mama.

Grčevi

U redu je biti beba,

svi te maze, tako treba.

Ali jedno nije lako

kad stomak boli, čuje me svako.

Ne pomaže ništa,

možda samo malo

kad me tata ljulja

stomak manje žulja.

Zato tata molim

uporan ti budi

Metaliku pusti

Il´ ću da poludim.

Grčići, grčići

u stomaku mehurići,

drmaj tata, drmaj jače,

toma boli zato plačem.

Mleko

Kad me muči nešto

daj mi samo mleka,

beba sam ja mala,

to ne može da čeka.

Jer istina važi

za nas bebe male

preskočimo obrok,

cmizdrimo k´o od šale.

Bolje ne dopusti

da budem mnogo gladna,

jer iako sam mala.

postanem baš gadna.

  

U šetnji

Svi me nešto gledaju,

dremati mi ne daju.

Šta žele od mene,

moje su dileme.

Ej, vi ljudi pustite me,

izbrojite bar do tri,

ne znam još ni ko sam ja,

a kamoli ko ste vi!

Za dobro jutro

Dobro jutro mila moja,

kako si mi spavala?

Dal´ si lepo sanjala,

nešto možda radila?

Da´l si cveće sadila,

Il´se nečim sladila?

Iz nevolje vadila,

možda se zaljubila?

˝Mama mama, pojma nemam,

kada legnem samo dremam.

Ničeg se nisam bojala,

samo sam ovce brojala.

Stigla sam do dvesta dve,

onda san me obuze.˝

Plakadžija

Kad plakadžija plače,

možda su mu gaće

pune ko od šale,

pa postale male.

Kad plakadžija plakadžine,

krenu mu sline,

I to ne od miline

već besne siline.

Prva Nova godina

Mnogo sam mala  - nepuna meseca tri,

ali nije šala - Novu godinu slavim.

Tata i mama se nešto udesili,

 pa i mene svečano obukli.

Vatromet napolju, muzika se čuje,

malo mi uši od toga bruje.

Al´ dobro sad, nema veze,

šampanjac je tu, a stiglo i meze.

Za mene mleko – dupla doza,

popih ja to i prođe nervoza.

Deda Mraz mi na tatu liči nešto,

al´ zakerati neću poklone nosi vešto:

Igračke, knjige i poneko odelo,

bogme večeras biće veselo.

Sa mamom i tatom plešem i pevam,

ali me umor hvata pa malo zevam.

Dosta je bilo za prvi put,

ponoć ću dočekati drugi put.

Lepo je sve to: pokloni, šala,

 ali ipak sam ljudi ja još mala. 

Krava iz paketića

Ja sam mala krava

žuta mi je glava

oranž mi odelo

nožica mi plava.

Ja sam bila

u tvom paketiću

kad još nisi bila u vrtiću.

Prvi Božić

Kod moje bake u Kovin idem,

da proslavim Božić i Badnje veče.

Još ne razumem šta to sve znači,

al´ mnogo je lepo, mama mi reče.

Korinđaši zvone od vrata do vrata,

a otvara im svako: i seka i bata.

Moja je baka spremila bombona,

svakom ko zazvoni, daće ih ona.

Evo već prvi sada zvone,

baka mi kaže: Daj im ti bombone!

O bako, bako, pa još sam ja mala,

ali zadatak za me nije šala.

Korinđaši ajde,  pevajte mi pesme,

niko slatkiš bez toga dobiti ne sme.

I ja kad porastem, biću Korinđaš

sa najvećom kesom, u inat svima baš!

Amerika

Ja ne znam šta je to Amerika,

znam samo da tamo mi je tata.

Tek smo se sada upoznali bliže,

a on u tu Ameriku stiže.

Sigurno je daleko, treba sedam dana,

izgleda da je zbog tog tužna i mama.

Al´ kad dođe tata, gle čudnog li čuda,

poklone mnoge nosi otuda.

Odela moderna, odela fina,

ovde takvih nema, slutim nisu jeftina.

Al¨ jedna sam ja ćera u svog taje,

kad mi nešto kupi, za cenu ne haje.

Izvuko´ se zato ovog puta dobro,

a sledeće godine idem i ja pobro!

Pilići

Kada bejah još veoma mala

saznah nekako šta je za me šala.

Ispade tako da pesme ja volim,

a ima jedna kojoj ne mogu da odolim.

Pilići su to, pogađate znam,

kad ih neko pusti uvek zaigram.

Srce zatreperi, osmeh se razvuče,

ma i zalajaću kao srećno kuče!

 Ne znam šta je to sa pilićima tim,

jedno  ipak znam: od njih poludim.

Dremka

Došlo je podne,

nervoza me hvata

Ako sad ne legnem

vidim biće rata.

Samo pola sata

biće meni dosta,

oči da odmorim

posle primam gosta.

Rezime sad dajem:

šta kada kenjkam,

ništa dugo nego:

mala podnevna dremka.

Možda neko sumnja,

al´nije da se femkam

istina je prava:

potrebna mi je dremka.

Bipsi – Stipsi

Jedno malo dete

nadimke mnoge ima,

Jedni su kad je leto,

drugi kad je zima:

Bubuleja, Tarkan, Tarišek, Milica

Balavko i Bipsi, sve su moja lica.

Problem nije koje

ime ćemo dati ,

namršteno dete,

 za to brine mati.

Ej, mali Bipsi što si tako stipsi

pa mi ne daš osmeh svoj?

E moj mali Bipsi, nemoj biti stipsi,

osmejak mi, osmejak mi daj!

Prvi govor

Ja sam mala devojčica,

volim da mi mama priča.

Zabavno mi kada peva,

spava mi se, zato zevam.

Avaj, čeka mama neke moje reči.

Ipak, često samo plač u sobi dreči.

Kada se nasmejem slatko,

Zabavim je bar na kratko.

Toliko toga ja pričam u sebi,

niko od vas znam, verov´o mi ne bi.

Moram zato bar da nagoveštaj dam,

biću brbljivica, to već sada znam:

˝A˝, ˝O˝, ˝E˝, ponekad i ˝I˝

a već sutra znaću reči tries´ tri.

Prva kaša

Jedem kašicu

i to ne na flašicu,

počela sam kašikom,

 al´ je oko mene lom.

Velika sam devojčica, slatka mi je ta kašica:

pirinač i kukuruz, proteraću ja kroz guz!

Prvi Uskrs

Devojčica sam velika – već pola godine,

kod bake i deke u Banja Luku idem.

Tamo me čeka i sestrica  Sara

kad se sastanemo, biće baš dar-mara!

Dolazi Uskrs, kažu maja i taja,

tada se, inače, farbaju jaja.

Razne su boje, bilje i mustre

ko je veštiji pravi crteže žustre.

Ipak prednjače crvena jaja,

mnogo je veselo, čuje se i graja.

Okršaj će pasti, čije jaje jače,

ko izgubi danas, ne sme ni da plače.

I ja sam izabrala jedno crveno,

valjda neće biti lako pobeđeno.

Sa sestrom ću Sarom oprobati snagu,

Mada vidim sreća prati deda-Dragu.

Nema veze zato, zabava je deci,

A i baka viče: vrući pereci!

Plesačica Tara

Neke stvari polako morala sam da učim,

ali ima jedna oko koje se ne mučim.

Da´l je nasledno il´ sam neka mustra,

tek, izgleda da u đuskanju sam žustra.

Nije mi svejedno koje slušam pesme,

VH1 mi niko ukinuti ne sme.

Idem gore dole, prstima pucketam,

mama kaže:  đuskaj, meni to ne smeta.

Jer uvek sam spremna da zaigram ja

i zumbati znam, takva sam pa šta?

Nisam dobre volje

Kaže mama da sam ustala na levu nogu,

Kako? -  pitam se kad hodati još ne mogu.

A šta je to kod desne noge bolje,

pa levu opužuju kad je neko loše volje?

Meni te dve noge veoma liče,

Verujte mi na reč: to su babske priče.

 O prvom moru

Kada sam napunila devet meseci

već sam se brčnula na jezeru i reci.

Ali sada idem malo dalje,

sudbina me na more šalje.

Krenuli mama, tata i ja

u Grčku: Toroni -  Sitonija.

Put je malo duži, odmor traži ćera,

pauziraćemo zato kod Veleskog jezera.

Vožnja mnogo sati, al´ konačno prođe,

na divno more ova družina dođe.

Plivanje, sunčanje i šatorska dremka

mnogo je lepo, stvarno se ne femkam.

Sve bi dobro bilo da bara nije blizu,

zato me komarci svi od reda grizu.

Malo me sad svrbi , sva se jadna patim,

Pa zar po tome  leto ja da pamtim?!

Rastu zubići

Ja sam mala Tara,

ne bojim se zubara

znam da zube nemam,

al ´se na to spremam.

Čuvajte prstiće,

očekujem zubiće!

Grizem sve što stignem,

i šta sa poda dignem.

Hoću napolje

Čula sam da deca više neće da izađu

već da samo unutra igrice igraju.

Pa to baš i nisu prave igre neke,

kad nema trke, vike, niti dreke?

Drugari moji šta nas za trend briga,

idemo napolje da budemo bliže,

ja hoću da trčim, neću računar,

računajte na mene, livado stižem.

Devojčica, bre!

Šta je to ljudima, ne mogu da svarim,

crno-belo gledaju na skoro sve stvari.

Problem nisu sada pomenute boje,

Već što bi samo neke trebalo da mi stoje.

Da vam kaže Tara nešto malo bliže,

zašto u šetnji bes me nekad stiže:

Nosim žutu, belu, često plavu boju,

To, kažu narušava ženstvenost moju.

Pa ja tako čujem: lepog li dečaka!

Pa zar roze mora nosit´ cura svaka!?

Nepravda il´ne, kukam ja badava,

ženska boja roze, za muške je plava!