Jesen 1997.-e. Brucoški dani. II blok poluraspadnutog
doma Patris Lumumba. Zbunjene, ali srećne
jer smo„dobile” dom pa kakav god da je. Startna
pozicija: podcimerka i nadcimerka -
sprat VII i VIII. Današnja: prijateljice za ceo život, a uskoro i kume. Smejemo se kada se setimo kako smo videle
jedna drugu - ja tebe kao preozbiljnu
studentkinju ekonomije sa predivnom dugom kosom, ti mene kao neozbiljnu i
pogubljenu muzičarku, sa totalno neženstvenom frizurom.
Prijateljstvo smo gradile spontano i postepeno: od
povremene kafe, preko tako posebnih prženica sredom kada ja zbog kasnih
predavanja ne bih stizala na večeru u menzi. Vrući junski rok dočekasmo u zajedničkom
učenju, pomerajući se suprotno od sunca od tvoje do moje sobe. Upisanu godinu
proslavismo preseljenjem u Studenjak
koji smo tada doživele kao hotel sa 5 zvezdica.
Od tada delimo sve:
ono najlepše, ali i najteže, ushićenje , strah, tajne, planove i želje.
Bezbroj je trenutaka za pamćenje:
izlasci nakon kojih od dva kreveta napravimo tri, planiranje budžeta kada nam
roditelji pošalju novac (naravno tu si ti maher), pokušaji pronalaska mesa na
krmenadli u menzi, spremanje ispita usred bombardovanja. Zajedno smo upoznavale
svet, recitovale „Plavu grobnicu” na Krfu, učile da igramo salsu, pile espreso na Šanzelize-u, sunčale se
na seoskom suncu, otkrivale svakog petka novi kafić.
Uz tebe su mi lakše prolazile brige, pogotova jedna, velika. Zato se sa tobom još više radujem što sam postala majka. Naravno, ti si ta koja će krstiti moju Taru. Zajedno smo rasle, branile se od nevolja, rušile predrasude (svoje i tuđe), postajale ljudi, napredovale, ali nismo prestale da se radujemo sitnicama. Svoju različitost stopile smo u neraskidivo jedinstvo. Srećna sam što te imam, što sa tobom mogu biti prava ja, sa kojom mogu da slavim ali i da plačem. Pomažeš mi da bolje i trezvenije sagledam stvari, inspirišeš me svojim osmehom, hrabrošću, istrajnošću i velikim srcem. Teraš me da budem bolja osoba i ponosna sam što te imam. Divno je što si veliki prijatelj i mom mužu i on je srećan što ,,koristi,, tvoje nepogrešive usluge savetovanja kada te povremeno ukrade od mene .
Želim nam i bogatu zajedničku budućnost: da otkrijemo
poneki skriveni kafić, naučimo da igramo tango, razmenimo još mnogo poklona za
Novu godinu, odemo u Lisabon, dobro iskoristimo primamljive rasprodaje. A, pre
svega draga moja, želim da vidim sreću na tvom licu. I znaj
- uvek ću biti uz tebe.
Kažu da sve prolazi i da se sve menja. Ipak, naše
prijateljstvo stoji kao stena u moru koju talasi života još lepše oblikuju i
jačaju. I danas se smejem kada prodjem ulicom Dragice Pravice i vidim da Patris
još nije renoviran, i da brucoški posteri lelujaju kroz prozor. Neke stvari se ne menjaju.
