Oda kafani

U podnaslovu: Iz kafane o kafani

Sati: 16:28

Lokacija: 7 minuta od mog stana

Temperatura: idealna za baštu

           Preferiram izraz kafana jer, po mom mišljenju, on najbolje pogađa suštinu, ima dušu i istorijsku vrednost, a i nekako je „jak”. Nasuprot njemu, ostali izrazi: kafić, kafe, kafeterija, bar, splav... deluju „bledo”. Reč kafana ukazuje na dugu tradiciju ispijanja kafe u našem narodu. Za mene, ona znači i mnogo, mnogo više.

          
Iako postoje ljudi koji u kafanu svraćaju samo da bi na brzaka nešto popili, smatram da velika većina istu doživljava kao drugu kuću i lepšu stvarnost. S obzirom na činjenicu da se već dugo družim sa kafanom i želja mi ne jenjava, dužna sam da ukažem na njene važne aspekte[1]:

1.      Alkoholičarski

2.      Sociološki

3.      Psihološki

4.      Boemski

5.      Politički

Pristupimo detaljnijoj analizi aspekata.

Alkoholičarski aspekt kafane. Iako sam dugo drug kafane, moram da priznam da mi alkohol nije previše blizak. Naravno, legitimno je pravo ljudi da se alkoholišu, ali priznajte, alkoholizam ne donosi mnogo dobrog. Ja lično, nikada nisam preterano „mirisala”[2] alkohol. Popijem s vremena na vreme čašu vina, piva, martinija. Istina je da su mi ideja i kreacija pojedinih pića fetiš, a često zbog izgleda i filmske reference koju nose (poput: scene kućne zabave - Doručak kod Tifanija, izraza "Shaken, not stirred" iz  James Bond-a, emisija o vinima i odnosu vina i sireva i sl.). Da se vratim temi, alkoholičarski aspekt kafane ne može se osporiti, šta god mi o tome mislili.

Sociološki apsekt kafane. Mislim da je lako uočiti ovaj aspekt. Grupe i grupe ljudi skupljaju se i druže u kafani. Zašto je u kafani bolje nego u kućnoj atmosferi? Možda zato što vas drugi uslužuju, činjenice da posle druženja ne morate da sređujete nered ili zato što se u kafani obično lepše ponašamo, ređe svađamo  i imamo potrebu da budemo bolji i lepši.

Psihološki aspekt kafane. Ovaj aspekt se provlači i kroz prethodno pomenute. Očigledno je da ljudi (najčešće) nisu željni kafe, alkohola i drugih pića, već žele da kreiraju novu, lepšu, drugačiju stvarnost. Isto tako, dokolica (kao dobro stanje) ponekad značajno leči dušu.[3]

Boemski aspekt kafane. Iako bismo ga mogli povezati sa prethodna dva, smatram da zaslužuje posebno mesto. Na svetu postoje profesionalni boemi i boemi amateri, ali svako ponekad želi da to bude. A, ima li boljeg mesta za tu rabotu od kafane?! Evo, i mene sad, u sred bela dana, sedim u kafani, pijuckam kafu, pisem i osećam se boemski. To se ne može kod kuće.

Politički aspekt kafane. Znam da postoji ovaj aspekt i da bi ga trebalo ozbiljno shvatiti, ali za sad mi verujte na reč. Prosto, trenutno sam previše boemski raspoložena da bi marila za politički aspekt.

Sve pomenuto ukazuje na činjenicu da je kafana mnogo više od ugostiteljskog objekta i da je moramo posmatrati u kulturološkom kontekstu.

           Svako od nas ima ili je imao omiljenu kafanu. U mom slučaju, to se menjalo kako sam menjala mesto boravka, uzrast, društvo i na kraju sebe. Prva kafana u koju je bilo ritual odlaziti, je zapravo kafe-poslastičarna u Čelincu (mestu mog detinjstva). U ovom lokalu, moje drugarice iz VI razreda i ja s nestrpljenjem smo, tematski odevene za šetnju subotom, kupovale šampitu u kornetu. Zatim su tu bile: Putujući Holanđanin u Novom Sadu, Šukrija i  K4 u B. Luci, Bilijar klub preko puta Muzičke škole, Free bar u Kovinu, Akademija u Smederevu, Stupica u Beogradu... Ono što me vezuje za sva ta mesta su ljudi, priče, simpatije, kikotanje, planiranje, ogovaranje, spremanje za spremanje ispita, slavnjenje, žaljenje.

Danas imam toliko različitih „svojih” kafana namenjenih različitim prilikama i neprilikama. Evo nekih:

·         Flamingo je kafana u pravom smislu te reči. Autobuska stanica Mladenovac. Primaju vas već od 6 ujutru. Idealno za situacije: između dva busa ili ako stignete mnogo ili malo pre svog radnog vremena. Iznenađujuće dobar espreso i konobari koji vam ga ćutke donose (jer vas brzo upoznaju) i zabavna činjenica da ste često jedino žensko i jedina osoba koja ne pije vinjak u to doba dana. Takođe, idealno mesto za „pisanje narodnjaka” ukoliko imate te ambicije.

·         Cruise je splav - restoran - kafe - klub koji nudi jedinstven doživljaj na reci Savi. Osim što ima odličnu hranu i  zaista kreativne i sposobne koktel-majstore, ovde se možete slobodno femkati i konobari će vam s osmehom udovoljavati. Najbolje je što se sve to dešava nekako spontano i nepretenciozno.

·         Ramazzotti je banjalučki kafić koji ima posebnu draž iako se nalazi u jednom neinventivnom haustoru. Dobra kafa, dobre cene, konobari - jarani. Ključni faktor je, ipak, moj brat Vule koji toliko strasno veruje u ovaj lokal da je i mene načinio vernikom. Zato preporuka: ćeifiti u Ramazzotti-u, naručiti produženu sa šlagom, sa Vuletom, po mogućstvu.

·         Moment. Ima sjajno ime i baštu u hladu divnog drveća. Neka čudna sila  dovlačila je nas - etnomuzikološkinje i umorne na Vračar sa drugog kraja grada. Ne znam šta je bio okidač za ovaj mehanizam; možda Iva i njene vračarske priče, tek Moment je postao simbol našeg druženja. Vremenom smo se odomaćili, znali smo lokalnu ekipu i osoblje, pa smo pratili i određene transformacije[4] .

Ima još toliko kafana - od onih koja postoje samo u sećanju do onih koja vas i danas zabavljaju netaknutim enterijerom iz 1975. Bilo da se razbuđujete uz kafu iz okrnjene bele šolje sa plavom štraftom u 6 ujutro, bilo da skockani pijuckate mojito u visokim štiklama, jedno je sigurno: ako tu uživate sa dragim ljudima ili osećate inspiraciju dok sedite sami, pronašli ste svoju kafanu/kafane.  I ne odričite se toga. Velika je to stvar!

---

[1] Ako neko zna za još neki, neka kaže ili nek zauvek ćuti

[2] Lažem, mirisala jesam, jer volim da njuškam i smatram da mnoga jela i pića bolje mirišu nego što imaju ukus.

[3] Naravno, ne bi trebalo preterivati; da biste kvalitetno dokoličarili, morate se prvo umoriti nekom obavezom.

[4] Poslednji put kad je viđen, naš omiljeni konobar za kog imamo i nadimak postao je menadžer. Ko zna, možda je u međuvremenu još avanzovao.